‘Muškarac najviše na svetu voli tri stvari:
Prvo dete, drugu ženu i treću rakiju.’
Izgovori upravo otac dvoje, maloletne dece; brak star 5 (očigledno!) duuuugih godina.
Da.
Verujem u promene i ne vodim se parolom ‘jednom neveran-uvek neveran’, ali da su današnji instant brakovi sve samo ne brakovi…to da.
Možda je promenjena definicija braka…?
Ne znam i ne ulazim u te detalje, jer znam čemu težim.
Nisam od onih žena kojima je papir bitan, niti želim ‘medu’ od 100 kg. kako od 17-23h pegla posteljinu na kauču uz povremenu opasku za daljinski, niti sam ja neka #bogzna kakva domaćica i žena koja teži kuhinji i onoj ‘staroj narodnoj’ (nama ženama jako poznatoj!) da dođem do debeljana preko stomaka.
Nemam ja vremena za to.
Bićeš tu ili nećeš. Toliko je prosto i zavisi samo i, isključivo samo, od tebe samog.
Kada ćeš da odeš? Ako želiš možeš i odmah.
Sama sam rođena, sama ću i umreti. Jedina istina. Tačka.
Između te dve samoće je jedan period u kome želim da se osetim poželjnom, željnom i izabranom od strane tebe.
Ne stanica, nego destinacija.
U coveku je zivotinja okovana moralnim nacelima i kako covek biva stariji taj kavez satkan od pravila i normi postaje tesan i u vecini slucajeva puca u tudjem krevetu.
November 26, 2015
I sve zene su dame i sve su svetice i sve kriju svoju pravu stranu licnosti! Sve druge koje su namerno ili greskom razotkrivene su najgore a ove sto kriju svoja nedela su svetice.
Ostavite bilo koju zenu samu sa muskarcem dva, tri puta i videcete kako ce svaki put biti drugacija! Blizina stvara cudo. Stvara elektricitet, seksualni naboj, privlacnost medju dvoje ljudi koji dosta vremena provode zajedno. Takve stvari, ma koliko pokusavali da sprece su nekako propratne za dvoje ljudi od krvi i mesa.
Mislim da oni ljudi koji kazu da su imali kolegu ili koleginicu sa kojom su dosta vremena provodili zajedno, a nista se nije dogodilo medju njima, su isti oni ljudi koji su imali druge varijante negde napolju tj. sa nekim drugim ko im je paznju ukrao.
U coveku je zivotinja okovana moralnim nacelima i kako covek biva stariji taj kavez satkan od pravila i normi postaje…
View original post 39 more words
Samo da sam na vreme mislila, samo da sam verovala, samo da sam bila iskusnija, samo da sam znala da ljubav ne treba da se traži, da ne treba da se ‘podnosi’, da se samo … desi.
Da, desi se samo. Ne treba da se žrtvuje, da se slaže, da se lupom ili svećom traži. Samo treba da se bude, i ona se sama desi. Prosto za nepoverovati, ne treba slagati kockice, ne treba mudrovati, ne treba gatati. Ljubav bude onda kada i ti budeš.
Spreman ili ne, nije bitno. Ona dođe, tu je, i lepa je. Boli, miluje, srećna je, potpuna, bez kraja, bez priče, u galami, u sred tišine, predugo i kratko, samo i u društvu, sa ili bez Sunca, osmehom, suzom.
Cela.
I crno i belo. I puno i prazno. Celo. Kompletno.
Pa ko može da podnese.
Ali, on nije.
Ja biram da izdržim. Ja želim da živim našu ljubav. Ja ga volim, i želim da uživam kompletno. Da budem srećna i da volim, budem voljena. Našla sam ono što se u životu jednom nalazi, ono što se jednom rađa, i ponosna sam na to.
Sada mi neki glasić u glavi ponavlja da nisam baš normalna, ali… Osećam. Ne znam.
I zato se odričem svega. Zato biram tebe, zato verujem u tebe, zato hoću sa tobom, zato sam tvoja… a nisam. Biću jer verujem, jer osećam, jer znam.
Jer drugačije ne može, ne sme, ne dam.
Nikada se nisam bojala da ću nekome dosaditi. Ne.
Jer smatram da kvalitetni i inteligentni ljudi ne mogu nikada nikome dosaditi jer im intelekt ne dozvoljava to, ne ograničava ih. Sa takvim osobama nema kraja, nema dosade. Mogu pricati o svemu, imaju svoje mišljenje, nemaju predrasude, zalažu se za svoje stavove, bave se svojim životom, ispunjavaju svoje dane, puni ideja, nadahnuća… Postoje interesantne i manje interesantne teme za razgovor, ali dosada…
Šta je dosada zapravo?
Rupa? Praznina? Tišina? Vanila? Žbun?
Nikada nisam to razumela. Iskreno, nisam se ni trudila.
Sa ‘energetskim parazitima’ (ljudi koji ‘žive na račun’ vaše energije) ume da bude napeto. Ali, za mene, oni su neka vrsta izazova.
Uskladiti svoju energiju tako da namiriš njihove potrebe, a ne narušiš svoje.
Ali, šta se desava u ljubavnim vezama? Često slušam komentare:
‘Uf, pa posle 10 godina, kako da ne dosadite jedno drugom..?’ ili: ‘Ma s njim sam sve probala, nemam šta dalje. To je to.’
Otkad ljubav ima granicu..?
Otkad je ljubav tu samo kada nam je zanimljivo i kada nam nije dosadno..?
-Ako si isplanirao današnji dan-volim te, ako nisi i ako ne znaš šta ćemo da radimo- ne volim te.
-A šta ti radiš?
-Pa on je muško u vezi! Kako će mi decu odgajati ako ne zna da isplanira dan običan..?!
Mnogo materijala za razmišljanje i pitanje:
U šta smo se mi to pretvorili..? Šta nas je nateralo na takva razmišljanja..?
Slobodno vreme.
To je moj zaključak.
Kada imamo previše slobodnog vremena imamo vremena i za traženje problema, i pravljenje problema. Svadjanje. Tada za sve imamo vremena. A što bi ga trosili na nešto drugo,kada mogu da mu prebacim sve ono od 13. maja 1986, u 13.42h, kada je odmerio pokojnu Nadicu, ispred Pekabete, dok sam ja teglila 4L Fante za njegovu mamu..?
Ubrzan puls. Srce udara, ne lupa. Ruke mi se znoje. Usta suše. Postaje mi vruće… Mnogo vruće. Grčevi stomačni, nekontrolisani. Do bola.
Nije srčani udar.
On je.
Sreća je. Euforija.
Dvadeset pet godina nisam ovo osetila. Da li je znak? Kako objasniti sebi i svojoj već formiranoj predstavi o ljubavi, zaljubljenosti da je ovo što sada osećam ljubav. Šta je bilo onda sve ono pre..? Žrtva uzalud potrošena. Zabluda. Ljudi cesto zaborave da je ljubav pokretac. Krvi u žilama. Vatre u stomaku. Mašte u glavi. Same promene na unutrašnjem nivou, ali takođe i na spoljašnjem. Osmeha na licu, sreće u očima…
Pristajemo na sitno jer nismo dali sebi priliku da upoznamo veće. I onda mislimo da je to to. Da je to pravo. Da je ljubav takva. I grčevito se držimo za to misleći da bolje nema, da nam je to suđeno. Sudbina… Kakav glupi izgovor za ne preuzimanje odgovornosti za postignute greške. Ja sam zahvalna za sve greške u životu. Kako svoje, tako i za greške u životima ljudi oko mene na kojima sam i ja nešto naučila. Zahvaljujući greškama, ja sam bolji čovek. Zahvaljujući njima znam šta želim, ili ne želim. Znam koje stvari su za mene. Bolje poznajem sebe. Bolji sam primer za gruge.
Biću bolja za svoje ljude.
#boljicovek #on #ljubav @ljubav
Stid.
Jer te ne volim. Jer ne mogu više. Jer mi je lakše da ti se ne javim. Jer mi je lakše bez tebe. Jer sam srećnija bez tebe. Jer više vredim bez tebe. Jer od svih drugih dobijam više nego od tebe.
Poštovanje, brigu, ljubav…
Tuga.
Jer sam te obožavala onako kako nikada neću nikoga. Jer ne verujem nikome. Jer se plašim svega. Jer sam ženjna svega. Jer mi nedostaje sve. Jer si lagao. Jer si obećavao. Jer ništa nisi ispunio. Jer ne volim više.
Bol.
Jer sam prazna. Jer nemam ništa. Jer sam nesigurna. Jer sam sama.
Živim.
Jer zaslužujem. Jer sam čovek. Jer sam ti oprostila. Jer idem dalje sama. Jer volim da volim. Jer se nadam. Jer sam iznad. Jer verujem. Jer se smejem idalje. Jer mislim posle svega da ima bolje. Jer težim ka nečemu. Jer imam ciljeve. Jer radim na njima.
Zato što sam i sama primer.
#ljubav #motivacija #sreca
Ako ste sigurni da je nešto prošlo (bivše), kako je moguće da se vrati? Koliko ste sigurni da vam se neće/hoće vratiti?
Šta je sigurno? Da li išta danas može da bude sigurno?
Ljudi se menjaju. Vremena se menjaju. Razmišljanja se menjaju… Sve i svi smo podložni promeni.
Kako onda igrati na sigurno?
Svi živimo u zabludi da postoji išta sigurno danas.
Zašto onda ne reskirati zbog nečeg tuđeg ‘sigurnog’, jer i ovo moje danas ‘sigurno’, sutra je možda tvoje ili Vaše ‘sigurno’?
#sigurnost
cupavisvet 